Вашар у Тополи, Добрица Ерић

Бака на рингишпилу



Звече дукати

и шушти свила

на пољанчету

код рингишпила.

Ту се од деце

не може прићи.

Ту су девојке

и младићи.

Ту је све што

није у љуљци,

па чак и жене

и човечуљци.

Сви што не држе

винске здравице

брује око те

чудне справице.



Једна бака

с торбом у крилу

сат је летела

на рингишпилу.

Прво је баку

било стах мало.

Све се око ње

усковитлало.

Било је бар

триста сунаца,

двеста Топола,

сто Опленаца.

Али тај страх

брзо ишчезе.

Сад круг за кругом

везе ли везе.

И сто се точак

брже окреће,

бака све више

трепти од среће.

Лети и мисли

да сви њој кличу

па заборавља

на свог чичу.



"Што ми је лепо

кад зажмурим...

Реко је: Иди,

али пожури.

Ух, неће, ваљда,

ланчина пући

Пожури, вели,

идемо кући.

Каквој кући,

нека, нека...

Кад ми је овако

лепо, нек чека.

Цео ми живот

продје код коза.

Нека ми се једном

душа навоза.

Летим исто

ко бубамара...

Нећу да силазим

док имам пара"



Звече дукати

и шушти свила

Бруји свет око

рингишпила.

Пламте тробојке,

грме трубачи.

Кличу у зраку

срећни летачи.



Неки чичица

кракат ко рода

проби се кроз

обруч народа.

Заклони очи

од сунца капом,

па баку с торбом

распали штапом:



- Ја те три сата

чекам код кола

а ти ми јашеш

тог дјавола



Попуцаше

трубе од плеха

и зацени се

народ од смеха.

Бака се избечи:



"Јој, стој, Мој Стево,

Спасавај, света

Параскево"



Расрђен чичица

псује и прети

и удара је

кад год пролети.



- Ожари, стари!

- Ал' чича четка!

- Звизни га торбом!

- По глави, тетка!



Попуцаше баки трпила:

"Зар сам те зато

прала, крпила."

Па цикну: - Стево,

несрећо једна

Баци ту мотку,

народ те гледа

Оног ми сунца

и овог зрака:

чим сиђем - идем

на развод брака



- Охооо! З'устави!

- Терај још мало!

- Распали, чиле!

- Доста, будало!



Све живо као

да доби крила

згрте се око

рингишпила...